Više nije Paaaadova,nego faktički
Evo,nakon više od pet mjeseci pišem svoj prvi post. Čist onak da neš napišem,da nisam bezveze otvarao blog. I tak prošao je i taj dugo očekivani izlet u Beč. Sad kad uspoređujem gardeland i ovo, skužim da se uopće nemogu uspoređivat.Napokon smo imali super vodiča. Onaj u gardelandu je bio prokleto dosadan  ,ovaj pak zanimljiv i bar nam nije govorio cijelu povijest neke crkve ili nam već na polasku govorio o tome kaj ćemo kad dođemo tam sve vidjet. I mi tak cinčan razred smo odmah našli neku neobičnost u njihovim govorima. Kak smo grozni. Jadnoj đerekici nadopunjujemo rečenice,raskin bravo,fizičarkine čudesne formule,vranićeve riječi kao što su «utiče» i «da li»..... al dobro,da se vratim na izlet. Znači u petak smo oko 11 došli u Beč i malo ga razgledavali i poslije imali slobodno. I tak nas 9 dečkiju smo išli u kao u neki shopping,i na kraju nitko si nije niš kupio. Razlog je bila tolika neorganiziranost. Jedan bi si išo kupit majcu,drugi bi išao u kafić na pivo,a treći bi išao neš pojest. Uglavnom,ispalo je tak da si niko niš nije kupio. A mogli smo mi to sve napravit jer smo imali cijelo popodne. I onda smo otišli kao u neki hotel «Bratislava» koji onak izvana i u predvorju izgleda dosta dobro,al kad uđeš u sobu se šokiraš. Najviše su mi se svidjele one polovne lampe iznad kreveta,prozor koji je pričvršćen na sredini i wc školjka koja izgleda kao galerija(to su posebno primjetile osobe koje su obavljale «dužu nuždu») ili možda paučina na stropu. Čudno,jer na internetu su puno drugačije slike. I tak družili smo se malo po sobama,kolko smo mogli   ( zbog vranića),i već u jedan sat gotovi svi su bili u svojim sobama.I onda sutradan smo išli u centar Bratislave kao razgledavati grad koji obiđeš u pet minuta. I bili smo u slastičarni koja kao ima najbolji sladoled. Moš si mislit. Onda smo gledali onaj dvorac u Beču i krenuli doma. U busu je bilo baš super. Rsk je bila tak sretna kad smo svi došli tam kod nje i pjevali. Braaaavo! Nisam je nikad vidio da se tak smijala iz srca. A jadna,bilo mi ju je baš žao kad tam po Beču nije znala kaj da radi,s kim da bude. Prošle godine je bar bila s kranjčevićkom,pa joj je bilo kolko tolko zabavno. Jedno vrijeme su dečki svirali na gitari. Čmajko je stalno svirao Milenu(i navečer u hotelu i u busu par puta) pa nam je to svima postala himna. Onda smo taman pred ulaz na autobusni kolodvor svi zajedno to pjevali. Joj da,ne smijem zaboravit da nas je jedna jako draga osoba obavjestila o rezultatima utakmica hnl-a. Baš je plemenita,svi smo ti zahvalni na tome. Da nam to nisi rekla,mi bi živjeli u mraku neznanja. HVALA TI,naša spasiteljice! Aj svi kaj mi pročitate post mi ga iskomentirajte na brzaka. Pozdrav!  |
